Hvala Allahu koji je Svojim robovima oporuio bogobojaznost... obeao Džennet
onome koji Ga se plaši, koji Ga se boji i nada Mu se... koji je upozorio, zastrašio i zaprijetio
vatrom onome ko ini grijeh i bude Mu nepokoran. Rekao je Uzvišeni: »I doista, ovo je pravi
put moj, pa se njega držite i druge puteve ne slijedite, pa da vas odvoje od puta Njegova;
eto, to vam On nareuje, da bi ste se grijeha klonili.«
[1]

Neka su Allahov salavat i selam na najboljeg i najišeg vjerovjesnika, koji je rekao:
»Uistinu su sva srca ljudi izmeu dva prsta Milostivog, kao jedno srce, pa ih On okree kako
hoe.« Zatim je rekao: »Gospodaru moj, koji okreeš srca, okreni naša srca ka pokornosti
Tebi.«
[2]

Es-selamu 'alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu...
O vi koje volim u ime Allaha! Pišem vam ove rijei, a moje srce govori:

Gospodaru moj, nemoj me kazniti,
jer ja priznajem ono što je bilo od mene.
Koliko propusta imam meu svijetom,
a Ti si prema meni blagodaran i milostiv.
Kada razmišljam o kajanju za njih,
grizem vrhove prsta i škripim zubima.
Nemam drugog izlaza osim svoje nade,
Tvoga oprosta, ako oprostiš,
i mog lijepog mišljenja.
Ljudi smatraju da sam dobar,
a ja sam, uistinu,
najgori ovjek ako mi ne oprostiš.

Molim Allaha da nam oprosti grijehe naše, pree preko hravih postupaka, te uini da
umremo, a On zadovoljan nama...
Na poetku vas podsjeam na rijei Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem:
«Darivajte se meusobno, pa ete se zavoljeti.«

[3] Uistinu je najbolji poklon, koji brat može
ponuditi svome bratu i sestri po vjeri, savjet ili oporuka (uputa) kako bi im bila putna opskrba
na dunjaluku i zaliha na ahiretu, a mi u Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem
imamo najljepši uzor.
Tako se prenosi od Mu'aza ibn Džebela radijallahu anhu da ga je jednom Allahov
Poslanik sallallahu alejhi ve sellem uzeo za ruku i zatim mu rekao: «O Mu'aze, ja te, tako mi
Allaha, volim!« Pa mu je Mu'az rekao: »O Allahov Poslanie draži si mi od oca i majke, i ja
tebe, tako mi Allaha, volim.«

Sjeat ete se onoga što sam vam rekao - Abdul-Muhsin b. Abdurrahman ____www.ummet.at___

Ree Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: »Oporuujem ti, o Mu'aze, ne
propusti da poslije svakog namaza kažeš: Gospodaru moj, pomozi mi da Te se sjeam,
da Ti zahvaljujem i da Ti ispravno robujem!« (Allahumme e'inni 'ala zikrike ve šukrike
ve husni 'ibadetik!)

Želim, o poštovani... o blagoslovljena... pokloniti vam i predstaviti ove savjete i
oporuke, da ih proitate jedanput ili dva puta, predoavajui sebi rijei onoga koji je rekao:

O ti, koji slijediš sunnet, poslušaj moj savjet
i prenesi ga ostaloj brai.
Primi vasijjet onoga koji te voli i sažaljeva
i dobro pripremi razum da ga pravilno shvatiš.

O ti, koji želiš spas,
proitaj savjetnika koji ti želi pomoi.

Razmišljaj o mojim rijeima svojim znanjem... i napregni zbog njih svoj sluh...
Razmisli o njima svojim razumom, svjestan rijei Uzvišenog: «I sluh, i vid, i razum, za sve to
e se, zaista, odgovarati.«

Brate moj, jesi li itao ikada Allahovu jasnu Knjigu?!
Da li si itao tu Knjigu koje se naša srca, ukoliko se oiste, nikada nee zasititi?! To je
knjiga koja e na Sudnjem danu biti zagovornik onima koji su je itali!

[6] To je knjiga koja je

lijek i milost za vjernike!

[7] To je knjiga od koje se cijepalo srce Allahovog Poslanika
sallallahu alejhi ve sellem, srca njegovih ashaba i srca onih koji se boje! Da li si je ikada itao,
ne samo svojim oima i jezikom, nego i svojim srcem?! Da li si razmišljao o njenim ajetima?!
Da li si uživao u njenom govoru?! Da li su tvoje srce uznemirile njene nesree?! Vjerujem da
eš rei: «Da.« To je ono što se oekuje od tebe, ali ovo je podsjeanje koje je potrebno i koje
je neophodno primjenjivati.
Brate moj, doi sa mnom da itamo neke ajete ove Knjige za koje sam smatrao da su
dušama najpotrebniji da se radi o njima... Doi da napravimo nekoliko stanki i potražimo u
njima put spasa... Uvjeren sam da se tvoja prirodna dobrota, a da ne govorimo o dobroti tvoje
duše, nee protiviti.

Ima li neko ko se želi potruditi?
Reeno je Hasanu el-Basriju: »Ebu Sa'ide, šta da radimo? Družimo se sa ljudima koji
nas plaše sve dok naše srce ne obuzme strah.« Pa ree Hasan el-Basri: »Tako mi Allaha bolje
ti je da budeš sa ljudima koji te plaše sve dok ti ne nestane pouzdanje, nego da se družiš sa
ljudima koji e ti ulivati pouzdanje sve dok ti ne išezne strah!«
Ova naša stanka je sa asnim ajetom koji unosi strah u srce od onoga koji ga proita.
Onaj ko bude spreman za njega spasio se Allahovom dozvolom. Ajet koji da je objavljen brdu
raspalo bi se... Ajet koji je toliko ušiju ulo pa zašutjelo... Ajet koji je toliko oiju proitalo
pa zaplakalo... Koliko ga je srca shvatilo pa postalo skrušeno.
Ajet kojeg je toliko nemarni pažljivo posmatrao pa se pokajao... I koliko je onaj kome
je predoen razmišljao o njemu pa se vratio svome Gospodaru i zamolio ga za oprost...
Ajet govori o odlasku... A kakvom odlasku? O putovanju... O kakvo e to biti
putovanje!

Islamska Omladina Be - Na našem putu do uspjeha držimo se Kur'ana i Sunneta ____www.ummet.at___

4

To su rijei Allaha Uzvišenog: »Svako živo bie e smrt okusiti! I samo na Sudnjem
danu dobit e te u potpunosti plate vaše, i ko bude od vatre udaljen i u Džennet uveden – taj
je postigao ono što je želio; a život na ovom svijetu je samo varljivo naslaivanje.«
[8]
Da, brate moj, to je tvoj odlazak na drugi svijet-ahiret. To je putovanje za iji kraj
molimo da bude Džennet, a ne Džehennem.
Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem o znaenju ovog odlaska, odnosno
putovanja kaže: »Kad bi znali ono što ja znam, zasigurno bi ste se malo smijali, a mnogo
plakali.«
[9]
Tako mi Allaha osim kojeg nema drugog boga, da znamo pravu stvarnost smrti i
njenu teškou, kabur i njegovu tamu, Sudnji dan i njegovu nevolju, sirat-upriju i njenu
kliskost, a zatim da razmišljamo o Džennetu, o Džehennemu i žestini njegove vatre, sigurno
bi se promijenilo naše stanje.
Ali, mi smo zaboravili ili nastojimo zaboraviti ovaj odlazak Posvetili smo se ovom
svijetu koji kod Allaha ne vrijedi ni koliko krilo mušice.
Rekli su neki od selefa: »Upitan je jedan od nas 'Želiš li umrijeti!' Odgovorio je: 'Ne.?
Upitan je: 'Zašto?' 'Ne, dok se ne pokajem i dok ne budem radio dobra djela', -odgovorio je.
'Radi', - reeno mu je. 'Radit u.' Meutim stalno je odgaao dok mu nije došla smrt, a nije
uinio tevbu, niti je radio dobra djela.«
Uvjeren sam da ti ne bi volio da tvoj kraj bude ovakav. Zato:
Pripremi sebi dostojno pokajanje
prije smrti i prije nego ti se sveže jezik.
Požuri sa njom, bez oklijevanja,

jer zaista je ono zaliha i dokaz za pokajnika, dobroinitelja.

Sjeti se brate kakvo e biti tvoje stanje kada te snau smrtne muke, koje su obuzimale
i Allahu najdražeg od Njegovih stvorenja, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, pa je
govorio, draži mi je od oca i majke, kada mu je došla smrt: »La ilahe illallah, zaista smrt ima
svoje muke.«
[10]
Zamisli sebe, o ti slabašni, kad ti doe smrt, a melek smrti stoji iznad tvoje glave...
prsa ti hropte... tvoja duša je dospjela do grla... jezik otežao... izgubila se snaga... pogled se
ukoio... zatvorena su vrata tevbe bez tebe... znoj ti izbija po elu... Mnogi oko tebe plau, a
ti stenješ, jeiš i u teškim si jadima. Nema mjesta gdje bi se mogao skloniti od njih i nema
izbjegavanja... Osjetit eš muno stanje nakon sladostraša i uživanja...
Zadesila te smrt... Zatim e tvoja duša biti uzdignuta na nebo, pa kakva e biti njena
srea ili nesrea? »A zašto vi kad do grla dopre« – to jest duša –»I kad vi budete tada
gledali« – budete nemoni da uradite bilo šta – »a Mi smo mu bliži od vas, ali vi ne vidite-,
zašto je onda kada niste u tuoj vlasti ne povratite, ako istinu govorite? I ako bude jedan od
onih koji su Allahu bliski – udobnost i opskrba lijepa i džennetske blagodati njemu! A ako
bude jedan od onih koji su sretni, - pa pozdrav tebi od onih koji su sretni! A ako bude jedan
od onih koji su poricali i u zabludi ostali, pa, kljualom vodom bit e ugošen i u ognju
prženjem. Sama je istina, zbilja, sve ovo, - zato hvali ime Gospodara svoga
Velianstvenog!«
[11]

Pripremio je Harun er - Rešid jelo, ukrasio svoju dvoranu za sjedenje i pozvao Ebul-
'Atahija, te mu je rekao: «Opiši nam blagodati dunjaluka u kojima se nalazimo.«

Sjeat ete se onoga što sam vam rekao - Abdul-Muhsin b. Abdurrahman ____www.ummet.at___

Ovaj mu odgovori (u stihovima):

»Živi kako misliš da je dobro
u hladu velelepnih dvoraca.«
Ree mu Er-Rešid: »Odlino, a zatim?«, pa mu ovaj ree:
»Dolazit e ti sve što budeš želio
i navee i ujutro.«

Ree mu Er-Rešid: »Dobro, a zatim?«, Ebul-'Atahije odgovori:
»A kad duše do grkljana dopru
i prsa ponu hroptati
tada eš sigurno znati
da nisi bio osim u zabludi.«

Zaplaka Er-Rešid, a jedan od prisutnih ree Ebul-'Atahiju: «Vladar pravovjernih je
poslao po tebe da bi ga razveselio, a ti si ga rastužio.« Er-Rešid ree: »Pusti ga. Zaista nas je
vidio kao slijepe (u neznanju), pa je mrzio da nam se to povea radi njega.«
Da, brate moj... smrt je dovoljan vaiz... Smrt je dovoljna da rani srce.. rasplae oi...
odvoji od džemata... uništi strasti... i prekine želje.
Pa, o ti zavedeni dunjalukom! O ti koji se okreeš od Allaha! O ti koji si nemaran
prema pokornosti svome Gospodaru! O ti kojeg je svaki put, kada ga je neko savjetovao,
strast navela da odbiješ savjet!
O ti kojeg su zaokupile strasti i zavarale duge nade!
Da li si razmišljao o ovim trenucima ako ustraješ u onome u emu si? Da li znaš šta
ete zadesiti prilikom smrti? Sigurno eš sada pomisliti u sebi: »Rei u: La ilahe illallah.«
Ne, brate moj... Ako ustraješ u svojoj propasti, nemaru i izbjegavanju, sve dok ti ne
doe smrt, onda to neeš moi rei, nego eš poželjeti da se vratiš: »Kada nekom od njih
smrt doe, on uzvikne: 'Gospodaru moj, povrati me da uinim kakvo dobro u onome što
sam ostavio!' – Nikada! To su rijei koje e on uzalud govoriti.«
[12]
, jer e to govoriti kada

ve bude kasno.
Brate moj, da li znaš kada eš umrijeti...i gdje eš umrijeti? Ne tako mi Allaha, ti to
sigurno ne znaš.
Pa zašto, onda, odgaaš pokajanje... I odlažeš povratak? Proitaj ovu priu, možda eš
se urazumiti.
Priao mi je ovjek kojeg smatram iskrenim, a Allah najbolje zna o njemu, da je neki
mladi imao saobraajnu nezgodu, pa je jedan policajac požurio do auta da bi ga spasio.
Našao je mladia na samrti. uo je hroptanje i krkljanje koje mu je na to ukazivalo, pa mu je
rekao: »Reci: La ilahe illallah!« Mladi je podigao kažiprst i rekao: »La ilahe illallah«, a
zatim je umro... Nakon što je mladi ogasuljen i nakon što mu je klanjana dženaza, otišao je
ovaj policajac do kue u kojoj je stanovala porodica ovog mladia da bi ih obavjestio da je
njihov sin izgovorio šehadet prije nego što je umro. Kada je došao do njih, rekao im je:
»Radujte se! Vaš sin je izgovorio šehadet prije nego je umro.« Oni su mu rekli: «Mi tebi
javljamo

 Veoma poznata knjiga koja govori o opisu Dženneta i Vatre na lijep način putem podsticaja i zastrašivanja. Knjiga je malog obima ali velikog sadržaja. Čitajući možemo vidjeti milost pisca prema čitaocu, kako ga upućuje i savjetuje, birajući najljepše i najblaže riječi.